Recesija u Nemačkoj predstavlja veliku opasnost za istok Evrope

  • Izvor: SEEbiz

Centralne i istočnoevropske zemlje tvrde da se polako oslobađaju zavisnosti od zapadnoevropskih ekonomija, piše Dojče vele, pokušavajući da odgovori na pitanje da li je njihova domaća potrošnja zaista dovoljna da ublaži pad u zoni evra.

„Uzmite kao osnovni sastojak nedavni završetak fiskalne stimulacije Evropske centralne banke (ECB), dodajte istorijski niske kamate i pospite po tome malo američko-kineskog trgovinskog sukoba, kao i ekonomskog uticaja Bregzita i italijanske ekonomske krize. Pomešajte sve to i začinite prognozama o recesiji u Nemačkoj i otvorenim pitanjem kako EU da reaguje na sve te globalne ekonomske izazove. Pecite na visokoj temperaturi, pokušajte da izbegnete uzlet desno-populističkih stranaka u Evropi i na kraju sve to poslužite na pladnju socijalnog nezadovoljstva. Tržišta se bore sa zalogajem tog specijaliteta“, navodi se u tekstu.

Krivulja prinosa SAD, koja može da se posmatra i kao lakmus-papir raspoloženja na Vol stritu, kako se dodaje, promenila se prvi put nakon 2007.

„Kada kratkoročne državne obveznice donose više nego dugoročne, tada možemo da budemo sigurni da ulagači polaze od toga da će uskoro da se dogodi ekonomski slom, što će centralne banke da prisili na dugoročno sniženje kamata. Mnogi već za sledeću godinu prognoziraju smanjenje američke privrede“.

I Nemačka je, napominje se dalje, ove godine primetila prve znake recesije. Isto tako i Velika Britanija. Jedino se evrozona još kako-tako drži iznad granica recesije.

„Nemačka privreda, četvrta po veličini na svetu, smanjila se za 0,1 odsto. Teško je očekivati da će treće tromesečje da donese neke promene, a dva tromesečja uzastopnog pada zvanično se zovu recesija. Na izvoz otpada gotovo polovina nemačke ekonomije, a nemački luksuzni automobili i sofisticirane mašine još uvek su globalni nemački prodajni aduti“, piše DW.

„Evropska centralna banka neće skoro podizati kamate, što je možda loša vest za štediše, ali je dobra za ulagače u zemlje centralne i istočne Evrope gde je ekonomski rast bio snažniji nego na ostatku kontinenta. Ali, usporeni rast na zapadu Evrope već je uticao na usporeni rast i u zemljama centralne i istočne Evrope“, konstatuje nemački radio.

„Dvadeset do 30 odsto izvoza ide u Nemačku“, kaže analitičar Erste banke Zoltan Arokčalaši. Ipak, on istovremeno dodaje da su privrede tog dela Evrope zbog pojačane domaće potražnje u poslednje vreme smanjile svoju zavisnost od nemačke ekonomije. Za to bi trebalo zahvaliti povećanju plata i većoj stopi zaposlenosti.

Uprkos tome, smatra da će čitav region centralne i istočne Evrope u nastupajućim tromesečjima pogoditi recesija. Tome bi trebalo dodati i rast plata uzrokovan nedostatkom stručne radne snage, što je, kako tvrdi BNP Paribas Real Estate, problem u čitavom regionu.

Jedna od prednosti tih ekonomija jeste i sopstvena valuta koja može bolje da reaguje na oscilacije na globalnim tržištima. To se jedino ne odnosi na Slovačku koja je od 2014. deo evrozone. U Slovačkoj, čija privreda se u velikoj meri oslanja na automobilsku industriju, posledice smanjenja rasta u Nemačkoj su najvidljivije.

 

Podelite na društvenim mrežama: