Cene nafte su danas porasle iznad 64 dolara za barel, jer su sporazum Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i tenzije na Bliskom istoku "bacili u drugi plan" trgovinski spor SAD i Kine koji guši globalnu ekonomiju i tražnju za naftom.
Cena severnomorske nafte "brent" porasla je za 38 centi na 64,49 dolara za barel, dok je američka "laka" nafta WTI poskupela za 20 centi na 57,86 dolara za barel, javlja njujorška agencija "Blumberg".
OPEK i njegovi partneri su se prošle nedelje dogovorili da produže sporazum o smanjenju proizvodnje nafte do marta 2020. godine.
Cena "brenta" je porasla za skoro 20 odsto u 2019. godini, kao rezultat tog sporazuma, tenzija na Bliskom istoku, a naročito zabrinutosti zbog iranskog nuklearnog programa.
Porast tenzija između Irana i SAD doveo je dve zemlje "na ivicu" sukoba. Američki predsednik Donald Tramp je prošlog meseca u poslednjem trenutku odustao od vazdušnih udara u znak odmazde za iransko obaranje američkog drona.
Iran je juče zapretio da će ponovo pokrenuti deaktivirane centrifuge i povećati obogaćivanje uranijuma, što, kako ocenjuje "Blumberg", dodatno ugrožava nuklearni sporazum iz 2015., iz kojeg se Vašington povukao prošle godine.
Na skok cena nafte uticaj ima i očekivani izveštaj, koji bi, kako se procenjuje, trebalo da ukaže na pad zaliha u SAD.
Prema procenama u industrijskim krugovima, američke zalihe pale su za 3,6 miliona barela četvrtu nedelju zaredom. Američki institut za naftu bi danas trebalo da objavi taj izveštaj.