Međunarodni monetarni fond će sprovesti istragu o merama nordijskih banaka i regulatora za suzbijanje aktivnosti pranja novca u tom regionu i zemljama Baltika.
Razlog za ovo je niz navodnih propusta, kako je objavila centralna banka Švedske. Nordijske banke našle su se na udaru kritika zbog neuspeha u borbi protiv pranja novca u regionu Baltika, što je kao posledicu imalo pad akcija švedskih banaka, Svedbanke i SEB-a, kao i Danske banke, prenosi agencija Rojters.
"Već izvesno vreme se diskutuje o tome da se pozove neko spolja, radi analize načina na koji rešavamo, ili ne uspevamo da rešimo, problem pranja novca u nordijskim i baltičkim zemljama", rekao je guverner centralne banke Švedske Štefan Ingves.
Aktivnosti u okviru istrage su, kako dodaje, već u poodmakloj fazi, a MMF će početi rad u prvoj polovini 2020. godine.
"Cilj je da se analizira sistem u celini i utvrdi da li je naš pristup u nordijskom i baltičkom regionu prema tim problemima racionalan, između ostalog i sa aspekta prekogranične saradnje", rekao je Ingves.
Vlasti istražuju tvrdnje da su računi Svedbanke i SEB-a u baltičkim zemljama možda korišćeni za pranje novca.
Svedbanka je saopštila da sprovodi internu istragu povodom sumnji u pranje novca.
Danske banka je pod istragom u nekoliko zemalja, uključujući SAD, pošto su preko njene male poslovnice u Estoniji realizovane transakcije u vrednosti od 200 milijardi evra u periodu od 2007. do 2015. godine.
Švedska televizija objavila je juče da su SEB-ovi računi u Estoniji možda korišćeni za pranje novca u takozvanoj aferi "Magnicki", a izvršni direktor SEB-a negirao je bilo kakvu povezanost s pranjem novca.
Ruski advokat Sergej Magnicki uhapšen je 2008. godine nakon što je optužio ruske zvaničnike za veliku poresku utaju. Sledeće godine umro je u moskovskom zatvoru, nakon što se požalio na loš tretman.