AKCIJE
Predstavljaju vlasničku hartiju od vrednosti, pošto predstavljaju udeo akcionara u vlasništvu akcionarskog društva. Naime, kao što je poznato, ukupan kapital preduzeća, podeljen je na određeni broj akcija i svaki vlasnik koji ih poseduje, vlasnik je srazmernog dela datog preduzeća. Nekada su se akcije i fizički štampale, međutim danas je to veoma redak slučaj. Najveći broj akcija sada se nalazi u elektronskom obliku, a vlasnik poseduje jednostavnu potvrdu na kojoj se nalaze podaci o datoj akciji kao i o samom akcionaru. Sa razvojem računarske tehnologije proces dematerijalizacije akcija zahvatio je gotovo sva tržišta kapitala, što umnogome smanjuje troškove emisije, ali i samog procesa investiranja koje nije bilo nikad u istoriji jeftinije.
OBVEZNICE
U pitanju su dužnički finansijski instrumenti, što znači da se njihov izdavalac obavezuje da vlasniku obveznice isplati o roku dospeća iznos na koji one nominalno glase (glavnicu) i pripadajuću kamatu. Kompanije, država ili opštine emisijom obveznica obično vrše prikupljanje dugoročnih novčanih sredstava za svoje razvojne projekte. Važno je napomenuti da je cena obveznice i prinos u obrnutoj srazmeri tj. sa rastom cene obveznica prinos koji pripada investitoru pada i obrnuto, sa padom cene raste prinos koji investitor dobija do dospeća.
CFD (CONTRACT FOR DIFFERENCE)
Predstavlja finansijski derivat nastao devedesetih godina u Velikoj Britaniji. Investicioni bankari i brokeri su želeli da izbegnu poreske namete kod trgovanja akcijama pa su kreirali finansijski proizvod koji savršeno replicira cenovno kretanje aktive koja se nalazi u osnovi CFD ugovora. Ovo znači da, na primer, akcija Apple-a i CFD Apple-a imaju potpuno identične cene i dividende. Razlika je u tome što kupovinom CFD ugovora ne kupujete stvarnu akciju kompanije tj. niste stvarni suvlasnik kompanije već ga koristite kako biste zaradili na razlici u ceni (ostvarili profit). Pored toga, mnogi investitori koji trguju kratkoročno (u toku dana ili na nekoliko dana) se odlučuju za CFD ugovor jer je provizija za ovaj instrument znatno niža dok oni koji žele da kreiraju dugoročni portfolio uglavnom koriste obične akcije zbog sigurnosti jer je CFD neregulisan proizvod.
ETF (EXCHANGE TRADED FUNDS)
Finansijski derivat koji je u zadnjih 20 godina svog postojanja postao veoma popularan kod individualnih i institucionalnih investitora pre svega zbog jeftinijeg načina diversifikacije i trgovanja. Naime, ETF je finansijski instrument koji u svojoj osnovi sadrži neku drugu aktivu (korpu akcija, berzanski indeks, korpu akcija iz određene industrije ili zemlje i slično). Ovo zapravo znači da investitor, na primer, umesto da kupi sve akcije američkog naftnog sektora, može jednostavno kupiti ETF koji sadrži sve ili najpoznatije akcije tog sektora. Razlog za postojanje ovakvog instrumenta su svakako niži troškovi, jer investitor plaća proviziju samo jednog instrumenta umesto da plati proviziju za kupovinu svake akcije ponaosob. ETF se trguje isto kao i akcije, pa samim tim nema rok dospeća. Izdavaoci su banke ili druge finansijske intitucije, a čitav proces izdavanja je pod nadzorom nacionalnih Komisija za hartije od vrednosti.
FJUČERS UGOVOR
Predstavlja terminski ugovor između dve strane sklopljen na berzi, o kupovini ili prodaji određene robe ili finansijskog instrumenta po unapred utvrđenoj ceni na neki datum u budućnosti. Fjučers ugovor se ne mora držati do dospeća već se može slobodno trgovati kao i bilo koji finansijski instrument. Fjučersi su visoko regulisani i standardizovani po pitanju kvaliteta i kvaniteta aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Pozicija u fjučers ugovorima se zatvara (poništava) tako što trgovac ulaže u isti ugovor ali na suprotnu stranu. Npr. kupili smo fjučers ugovor pšenice sa rokom dospeća 15. maja u nadi da ce do isteka ugovora cena porasti. U svakom trenutku, bilo da smo u gubitku ili dobitku, možemo izaći iz navedene investicije tako što zauzimamo suprotnu poziciju tj. prodaju majskog ugovora na pšenicu. Ovaj instrument je veoma popularan za trgovce jer se cene gotovo svih roba (nafta, zlato, soja, pšenica, kukuruz, bakar, kakao, kafa, šecer…) iskazuje preko fjučers ugovora. Najpoznatija berza fjučersa je “Chicago Board of Trade” sa tradicijom dugom preko 170 godina.
OPCIJE
Spadaju u grupu finansijskih derivata. To je ugovor koji daje pravo, ali ne i obavezu njegovom imaocu da kupi ili proda akciju ili neku drugu finansijsku aktivu po unapred utvrđenoj ceni (“strike price”) u ugovorenom roku (“Exercise date”). Postoje dve osnovne vrste opcija – “put” (pravo prodaje) i “call” (pravo kupovine). Takođe, važno je napomenuti da se investitori mogu pojaviti na obe strane – kao kreatori opcije (“The option writer”) i kao kupci opcije (“The option buyer”) zavisno od toga šta ocekuju da će se dešavati u narednom periodu sa predmetnom aktivom. Dakle, opcije su vrlo raznovrstan investicioni instrument pa ga trgovci koriste za špekulacije i zaštitu od rizika držanja neke druge active (“portfolio hedging”). U suštini postoje dve vrste opcija u zavisnosti šta se nalazi u njihovoj osnovi: robne i finansijske.
Finansijske opcije: opcije na hartije od vrednosti, opcije na ETF, opcije na valute, opcije na kamatnu stopu, opcije na berzanske indekse, opcije na fjučerse, i sl.
Robne opcije: opcije na razne poljoprivredne robe i industrijske proizvode…
OTVORENI INVESTICIONI FONDOVI
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva radi ulaganja u različite vrste finansijske imovine (akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti). Čitav proces investiranja se sprovodi u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u javno objavljenom prospektu, a samo upravljanje imovinom fonda sprovode profesionalni portfolio menadžeri. Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda srazmerno njihovom učešcu u fondu i odvojena od društva za upravljanje tim fondom. Postoje otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi. Otvoreni fondovi ulažu u likvidne hartije od vrednosti kojima je moguće svakodnevno odrediti tržišnu vrednost, a investitori mogu svakodnevno ulagati sredstva ili ih povlačiti iz fonda. Otvoreni investicioni fondovi funkcionišu na principu investicionih jedinica. Investitori ulaganjem sredstava u otvoreni fond ustvari kupuju određeni broj investicionih jedinica tog fonda. Kada investitori žele da povuku svoje uloge iz fonda oni to čine prodajom određenog broja investicionih jedinica. Broj investicionih jedinica koje jedan fond može izdati je neograničen. Investiciona jedinica je obračunska kategorija i koristi se za određivanje udela investitora u fondu. Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda njima mogu trgovati na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni tih akcija koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine kao i u privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu pa mogu biti rizičniji od otvorenih fondova. Fondovi rasta su oni sa rizičnijim ulaganjima i ovi fondovi potencijalno imaju nešto veći prinos i rizik, dok fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja, kao što su fondovi očuvanja vrednosti, imaju manje prinose, ali ulaganjem u njih investitor se izlaže i manjem riziku.