Akcijski kapital i vrste akcija

  • Foto: pixabay
Akcijski kapital i vrste akcija

Akcionarsko društvo je forma privrednog društva čiji se vlasnici nazivaju akcionari.  U zavisnosti od načina sticanja akcija razlikujemo primarnu i sekundarnu kupovinu akcija. Ukoliko akcionarsko društvo emituje akcije i na taj način prikuplja kapital radi se o primarnoj kupovini akcija. S druge strane ukoliko investitor kupuje akcije od već postojećeg vlasnika radi se o sekundarnoj trgovini koja može biti berzanska ili vanberzanska (OTC).  Investitor kupovinom akcije stiče pravno na akciju i pravo iz akcije. Pravno na akciju predstavlja njegovo pravo  da raspolaže akcijom kao bilo kojom drugom imovinom, odnosno može da je čuva, proda, pokloni... Pravo iz akcije predstavlja pravo na dividendu u novcu ili drugim hartijama.

Emisija akcija predstavlja način za prikupljanje kapitala za početak poslovanja ili za nove investicione poduhvate. Za razliku od pozajmice koja predstavlja dugovni kapital, akcijski kapital predstavlja bolju varijantu za samu kompaniju. Kod zaduživanja dug i cena zaduživanja u vidu kamate mora biti vraćena u predviđenom roku. Kod akcijskog kapitala ne postoji rok za vraćanje jer akcionar kupovinom emitovane akcije dobija udeo u kompaniji i ima pravo na raspodelu profita u budućnosti.

Razlikujemo dve vrste akcija: obične i preferencijalne. Obe ove vrste akcija predstavljaju udeo u vlasništvu. Glavna razlika je  u pravu glasa. Naime, obične akcije daju pravo glasa, dok preferencijalne ne daju pravu glasa. Kada se radi o pravu na isplatu dividende, preferencijalne akcije imaju pravo na isplatu dividende pre običnih akcija.

Obične akcije daju pravo glasa i predstavljaju udeo u akcijskom kapitalu, odnosno imovini kompanije. Pravo glasa koje imaju vlasnici ovih akcija podrazumeva da aktivno učestvuju u donošenju odluka vezanih za kompaniju. Oni biraju članove upravnog odbora, direktora, kao i o velikim investicionim poduhvatima ukoliko je to definisano u statutu kompanije. Takođe imaju mogućnost da vrše kontrolu nad korporacijskom politikom i pitanjima upravljanja.  Imajući u vidu da vlasnici ovih akcija imaju ovo pravo oni snose I odgovornost za poslovanje kompanije pa se iz tog razloga nalaze poslednji na listi i kod isplate dividende I pri raspodeli likvidacionog ostatka ukoliko dođe do likvidacije.

Preferencijalne akcije predstavljaju udeo u vlasništvu ali nemaju pravo glasa. Imaoci ovih akcija imaju pravo na dividendu i da raspodelu likvidacione mase ukoliko dođe do likvidacije kompanije. Ova vrsta akcija ponaša se sa jedne strane kao akcija a sa druge strane kao obveznica.

Razlikujemo sledeće vrste preferencijalnih akcija:

1. Kumulativne – ovo je možemo reći najpoželjnija vrsta akcija jer kod njih dividenda se kumulira ukoliko se ne isplati zagarantovana dividenda. Kada kompanija odluči da isplati dividende isplaćuje se prvo vlasnicima kumulativnih preferencijalnih akcija zatim ostalim imaocima akcija.

2. Preferencijalne akcije sa pozivom – ova vrsta akcije može biti otkupljena određenog dana po određenoj ceni u skladu sa uslovima navedenim u prospektu.

3. Konvertibilne – mogu biti konvertovane u drugu vrstu akcija

U zavisnosti od preferencija investitor bira vrstu akcija u koju želi ulagati, odnosno da li želi da ima upravljačka prava ili možda želi da zaradi na razlici u ceni. S druge strane imamo investitore koji žele sigurnost I oni uglavnom svoj kapital ulažu u preferencijalne akcije i ubiraju dobitak u vidu dividendi. Institucionalni investitori uglavnom ulažu u preferencijalne akcije jer to ulaganje niže rizično.